|
Евелина, Евелина, ти си наша хероина
Крајем марта навршиће се деведесет и две године од смрти Евелин Хаверфилд, чији се гроб налази у порти бајнобаштанске цркве Светог Пророка Илије. Бајнобаштани ће и овог пролећа обновити сећање на храбру Евелин, која је своје срце дала Србији, а цела Бајина Башта и околина знају да нису залуд настали стихови: “Евелина, Евелина, ти си наша хероина, док на небу сунце пламти, Србија ће да те памти…” Ко је била Евелин, одакле је дошла, шта је радила у Србији, зашто је сахрањена у Бајној Башти?У Србији се врло мало зна о Евелин Хаверфилд, мало се уопште зна о здравственој и хуманитарној мисији шкотских и енглеских жена у Првом светском рату. Из оскудних извора сазнаје се да се на иницијативу пријатеља српског народа у Великој Британији Чарлса Омана и Роберта Ситона Вотсона, а у оквиру организације Црвеног крста формирају одбори и удружења за помоћ Србији. Један од таквих одбора основан је у Единбургу, а у Лондону делује Британски потпорни фонд. За време Првог светског рата у Србију стиже хуманитарна и санитетска мисија из Енглеске на челу са доктороком Елзи Инглис. Поред осталих чланова са њом је била и Евелин Хаверфилд, пореклом Шкотланђанка, кћерка лорда Абингера, а по занимању виши санитетски радник. Кад су ове хумане Енглескиње стигле у Србију, харао је пегави тифус, а један страни посматрача извештавао је: ”По шталама на слами, и по пољанама леже самртници међу лешевима већ помрлих. Више од шест месеци раде ове храбре шкотске жене на сузбијању епидемије тифуса. Пет медицинских сестара платило је тада главом своју љубав према српском војнику и сељаку…” Продавала свој накит да помогне српским рањеницимаКао медицинска сестра на тешком задатку неге рањеника и превијању болесника у рововима, на фронту , у болницама, Евелин Хаверфилд се зближује са српским војницима, учећи предано наш језик. Радо је слушала приче бораца о њиховом завичају, “о селима на брежуљцима и у густим шљивицима”, остало је записано у ратним дневницима. Евелин је постала управница пољске болнице у Крушевцу. Потпуно се саживела са средином и њеним народом. Запамћено је да је у време несташице хране Евелин знала да се преобуче у одело сељанке, оде на пијац, прода нешто од свог личног златног накита и да за добијене паре купи рањеницима најнеопходније намирнице. И тако је радила све док је имала шта да прода. Приликом одступања српске војске у јесен 1915. године шкотска мисија није могла оставити многобројне рањенике у Крушевцу, и упркос упозорењима енглеске и наше владе, медицинске сестре остају у болници, и ту на дужности заробили су их Немци. Тек у фебруару 1916. године успеле су Евелин и докторка Инглис да се врате у Лондон. После краћег времена обе одлазе у Русију где се прикључују нашим борцима у Добруџи. Међутим, бољшевичка револуција осујетила им је планове, и оне се поново враћају у Лондон. Убрзо по повратку у домовину, храбра докторка Инглис умире, а Евелин се упознаје са Флором Сандес. Заједно оснивају покретну кантину ”Сандес- Хаверфилд” у близини Кајмакчалана и несебично помажу српским ратницима који пробијају Солунски фронт. У том периоду организују низ акција помоћи Србији, скупљају прилоге, путују у Швајцарску, бораве у Русији, помажу добровољачкој војсци у Браили, Грацу, Ренију, све док ове јединице нису отишле на Солунски фронт. А када српски војници овенчани славом стижу у Београд, са њима је и Евелин. “Беда и сиротиња Србије стезали су јој срце, била је узбуђена сусретом са крајпуташима…”После ослобођења Србије, по наређењу енглеског генерала Фортескија, 1919. године Евелин Хаверфилд долази у Ужице и Косјерић где ради на оснивању домова за ратну сирочад и унапређењу здравствених прилика. Следећа, и њена последња станица у опустошеној и ратом разореној, али победничкој Србији, била је наша Бајна Башта,н а десној обали Дрине. Прилазећи јој из Ужица преко Кадињаче, Евелин је била узбуђена и изненађена сусретом са споменицима крајпуташима које већ беху подигли родитељи својим синовима чије кости осташе далеко од завичаја, у тудјим земљама и морима. Месни хроничари записали су:”Дивни планински предели са густим шумама, ливадама, пропланицима, поточићима,подсећали су ову странкињу на домовину. Али, беда и сиротиња овог краја, утолико су јој стезали срце…” Први Евелинин велики посао по доласку у Бајину Башту био је оснивање Дома за децу палих ратника у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Дом је отворен у кући Милуна Вимића на периферији варошице. Према сећању савременика, у њему је било смештено око стотину деце, која су поред смештаја имала и часове васпитања и образовања. Некадашњи штићеник Дома, Благоје Јанковић, пред смрт, пишући о том времену, оставио је забележено и ово: “Били смо гладни, боси, поцепани, шугави и бедни. Евелин нас је спасила свега тога. Научили смо да перемо зубе, једемо из своје порције, први пут смо пробали лимун, смокву, поморанџу, добијали смо разне конзерве, од чијег су плеха мајстори вешто правили тепсије и лончиће за кафу…” Са својим сарадницима Евелин отвара школу за медицинске сестре које су оспособљаване између осталог и да пружају помоћ породиљама. Све време неуморно обилази села у околини Бајине Баште и помаже болеснима. Остало је упамћено да је ова племенита Шкотланђанка волела да јаше коња у чему је била прави мајстор, исто тако, јако је волела пецање на реци Дрини. Упорни истраживач, дугогодишњи лекар у бајнобаштанском Дому здравља доктор Ђуро Раонић сматра да је Дом за ратну сирочад у Бајној Башти био инспирација непознатом песнику да испева староградску песму ”А шта ћемо за вечеру?”. Наиме, Евелин је имала обичај да децу у Дому после ручка пита: “А шта ћемо за вечеру?” На питање, малишани су у хору одговарали: “Хлеба, сира и кромпира”. |
